Парохија врањачка (Врањак код Модриче)

 
Парохијска Црква Светог Великомученика Георгија: Градња једнобродног храма је почела 1957. године, а исте године темеље је осветио јеромонах Сава Дражилов. Храм је саграђен од ситне цигле и камена, димензија 15 х 6,5 m и има звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Лонгин 13. септембра 1959. године.

Прије овог храма у Врањаку је постојала црква брвнара из XIX вијека, саграђена у вријеме свештеника хаџи Петра Јагодића.

Обнова садашњег храма је почела 2006. године и још увијек траје. На храму је до сада урађена нова плоча, храм је покривен алуминијумским лимом, промијењена је столарија, урађен нови иконостас и гранитни под.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од липовог дрвета је израдио Александар Нинковић из Модриче. Иконе је осликао иконописац Мина.

Матичне књиге: Одузете су од стране комунистичких власти и никада нису враћене, а нове се воде од 2000. године.

Црквене зграде: Светосавско-парохијски дом је грађен од 1996. до 2005. године, а димензија је 10 х 13 m. Стари парохијски дом је саграђен 1975. године.

Гробља: Амбариште, Њивице, Брвно, Бабешница и Врањачка Требава.

На улазу у порту подигнута је спомен-капија на којој су имена погинулих у Другом свјетском рату (на лијевој страни капије) и погинулима у Одбрамбено-отаџбинском рату (на десној страни капије). У порти храма налази се споменик подигнут 2008. године у спомен врањачким свештеницима: протојереју хаџи Петру Јагодићу (1810-1880), Симеуну Панићу, Сими Ристићу и Јови(непознато презиме),а споменик је подигла Црквена Општина. Поред храма је и спомен-чесма, коју су подигли Драгутин и Новак Илић у спомен на своју сестру Стану Илић, 2002. године.
 
Свештенство: Свештеник Ђерко помиње се крајем XVIII вијека; протојереј хаџи Петар Јагодић, један од вођа Требавске буне из 1858. године; Симо Ристић, Симо Панић, Василије Грујић, Богдан Лазић, Љубомир Свитлић, Српко Дабић, Стево Поповић, јеромонах Саво Дражилов, Драго Миловановић (септембар 1962-1966), Будимир Анђелић (1966), јеромонах Атинагора Миланковић (1966-1968), Миленко Сердаревић (1968-1971), Тешо Спасојевић (1971-1979), Урош Тодоровић (опслужује као парох милошевачки 1979-1980), Богдан Тодић (1980-2000), Недељко Анђелић (2000-2012), Слободан Тошић (од септембра 2012).
 
Извори и литература: Исказ протојереја Слободана Тошића од 31. децембра 2012. године.

 


Филијални храм у Врањаку код Модриче: Храм Покрова Пресвете Богородице је једнобродна грађевина. Градња храма је почела 2001. године. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 13. октобра 2001. године. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 21 х 11 m, покривен је бакром и има куполу и звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ Василије 25. јула 2004. године.

У порти се налази споменик подигнут погинулим мјештанима у Другом свјетском рату и Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. Јужно од храма се налази и спомен-чесма коју су подигли Лидија и Тамара у спомен покојног Дејана.
 
Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од ораховог дрвета је израдио Бане Николић из Крагујевца. Иконе је осликкао Горан Пешић из Чачка.

Црквене зграде: Само су изграђени темељи Светосавског дома, димензија 11 х 6метара.
 
Извори и литература: Исказ протојереја Слободана Тошића од 31. децембра 2012. године.

 


Филијални храм на гробљу Њивице у Врањаку: Храм Светог архиђакона и првомученка Стефана је једнобродна грађевина. Градња храма је почела је 2007. године. Храм је саграђен од цигле, покривен је цријепом и има звоник са једним звоном. Храм је осветио 13. септембра 2009. године Епископ зворничко-тузлански Василије.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од храстовог дрвета је израдио Александар Нинковић из Модриче. Иконе је осликао иконописац Мина.

Ктитори, приложници и добротвори: Ктитори храма су Милорад и Ружа Савић из Врањака.

Извори и литература: Исказ протојереја Слободана Тошића од 31. децембра 2012. године.

 

 


Парох: Слободан Тошић рођен је у Градачцу 30. јануара 1975. Богословију Св. Три Јерарха  у манастиру Крка завршио је 1995. На Богословско-катихетском  институту   при Православном богословском факултету у Београду положио је  стручни испит за вјероучитеља 2002. Рукоположен је у чин ђакона 26. октобра,  а у чин свештеника 9. новембра 1997. Рукоположење је извршио Епископ  зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Ожењен је супругом Љиљаном и има четворо дјеце: Страхињу (1998), Ивана (2000), Катарину (2002) и Хелену (2003).

Thursday the 17th. Affiliate Marketing.