Парохија копривљанска (Копривна код Модриче)


Парохијскa Црква Вазнесења Господњег: Једнобродна црква је димнензија 14 х 7 метара и почела је да се подиже 1870. године, a завршена је 1874. године, али се не зна како је освештана. Грађевина је саграђена од камена, прекривена је лимом, има звоник и једно звоно, али нема куполу. О градњи ове цркве постоји веома сликовито предање. Пошто је црква подинута у вријеме турске владавине, дата је дозвола за њену градњу, али са посебним условима: да буде до пола укопана у земљу да би је вода увијек плавила, да има велика улазна врата како би коњаник могао ући у њу и да буде величине једне развучене телеће коже. Тадашњи кнез села Стајо Стајић је на своју одговорност наредио радницима да се правила турских власти не поштују. Када су Турци дошли нису рушили храм, али су кнеза одвели у апсану. Сеоски кнез је, прича се, био мали растом, али снажан и поносит, па су га стога свезали у букагије од којих су му ноге отпале испод кољена. Када је пуштен из затвора поживио је још неколико мјесеци, али је доживио да присуствује Св. Литургији у храму. Кажу да је то најстарији храм на Требави, а други по старини у Посавини.
Храм је обнављан 2010-2012. године, обновљен је кров, иконостас, уређена порта храма, а генерално обновљени храм је освештан поново 28. јула 2012. године.

Црквена умјетност: Живопис је радио Гојко Ристановић из Београда 1997-1998. године, а иконостас од бијелог аранђеловачког мермера је израдио Ибро Грабовица из Модриче. Иконе је радио монах Павле Калањ из манастира Праскавица.

Светиње: Стари јасен, сматра се да је стар око 360 година.

Црквене зграде: Парохијски дом димензија 10 х 9,5 метара је завршен 1989. године, а Светосавски дом димензија 12 х 8 метара је саграђен 1984. године.

Матичне књиге: Најстарије датирају из 1886. године, не постоје из периода 1936-1958. - одузете су послије Другог свјетског рата и изгорјеле су у посљедњем рату у станици милиције у Модричи. Остале се чувају у црквеној општини.

Гробља: Код цркве у Великој Ријеци, друго на Поповића брду и треће Лукића гробље у Копривнској Требави. Споменици су из XIX вијека. Најстарији споменик у порти цркве је подигнут свештенику Марку Ђерковићу 1858. године. У порти су још сахрањени јереј Тодор Грујић (+1886), јереј Василије Грујић (+1919). На звонику цркве постоји спомен-плоча погинулима у Требавској буни која је освештана 2009. године.

Свештенство: Ђерковић, Тодор Грујућ, Василије Грујић, поп Саво, поп Ристо, Саво Дражилов, Атинагора Милановић, Миленко Сердаревић, поп Стево, Тешо Спасојевић, Стево Јовић (1981-1984), Драгомир Зекановић (1984-2000), Вукан Субић (2000-2008), Јадранко Стојановић (од 2008).

Ктитори, приложници и добротвори: Новица Васић, Новица Радовановић, Радован Радовановић, Илија Јевтић, Марко Поповић, Срето Пурановић, Милан Вукашиновић, Зоран Јаковљевић, Новак Кузмановић - сви из Копривне, Вито Мутавчић из Адара, Милош Грујић из Копривнске Требаве.

Извори и литература: Исказ протонамјесника Јадранка Стојановића од 9. децембра 2012. године.



Филијални храм у Копривној: Једнобродна Црква Св. Петке Параскеве, димензија 12 х 17, 5 метара је почела да се зида 1999. године, а темељи су освештани 28. октобра 2000. од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Господина Василија. Градња је завршена 2005, а храм је освештан 24. јула 2005. године од стране надлежног архијереја. Црква је грађена од ситне цигле, звоник, купола и олтар су покривени бакром, а лађа цркве бибер-цријепом. Пројекат је урадио „Артинг ДОО“ из Теслића директора Зорана Јелића, а пројектанти су Саво Кривокапић и Драган Марковић.
Црквена умјетност: Храм је живописан 2006-2010. године, а мајстор је Зоран Макевић из Владимироваца код Шапца. Иконостас је од храстовине, рађен машинским дуборезом, а урадили су га Чедо Станковић и Саво Гајић. Иконе су рад Перице Параклиса.
Светиње: Покровац и икона који су освештани на моштима Св. Петке у Јашију.
У порти храма се налази споменик погинулима у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. године.


Црквене зграде: Светосавски дом површине 420 m2 је у изградњи


Свештенство: Драгомир Зекановић (1999-2000), Вукан Субић (2000-2008), Јадранко Стојановић (од 2008).

Извори и литература: Исказ протонамјесника Јадранка Стојановића од 9. децембра 2012. године.



Парох: Јадранко Стојановић рођен је 9. априла 1977. године у Љубовији. Завршио је Богословију у Фочи 1997. године. Апсолвент је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Рукоположен је у чин ђакона 2. августа 1999, а у чин свештеника 8. августа 1999. године од стране Епископа зворничко-тузланског Г. Василија. Ожењен је супругом Марином са којом има кћери Христијану (2001) и Марију (2010).

+387 53 878 171
+387 65 881 206

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Thursday the 17th. Affiliate Marketing.