Парохија милошевачка (Милошевац код Модриче)


Парохијска Црква Светог Николе: Градња једнобродног храма је започета 1903. године. Оригиналан пројекат не постоји, али је 2006. године пројекат израдио Цвијетин Савић, родом из Милошевца, власник Грађевинског предузећа „Обнова“ из Шамца. Темеље је осветио исте 1903. године Митрополит зворничко-тузлански Григорије Живковић. Саграђен је од опеке, димензија 25,7 х 12,44 m, покривен је цријепом и има звоник са три звона. Храм је осветио у јесен 1906. године Митрополит Григорије.
Према народном предању, храм су градила браћа Милинковић из Сребренице, након што су подигли храм у Сребреници.
Прије данашњег храма постојао је храм од дрвета у дворишту Марка Поповића. Мјесто тога храма је обиљежено металним крстом. Иначе, на мјесту гдје се налазио овај храм пронађен је камен у облику крста и послат је у Народни музеј у Београду.
Током свога постојања храм је прво оштећен током Другог свјетског рата 1945. године минобацачком гранатом, а 1965 године оштећен је у невремену. У Одбрамбено-отаџбинском рату 24. маја 1992. године из правца Оџака пале су 32 гранате и тада су оштећени иконостас, улазна врата и унутрашњост цркве.
Храм је обнављан први пут 1980. године када је реновиран свод и стављен је мермерни под, а у октобру исте године постављена је и нова кровна конструкција. Препокривен је бакром 1990. године, а 1998. године обновљена је фасада храма. Генерално је уређена и обновљена унутрашњост храма поводом стогодишњице, 2006. године, а поново га је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 6. септембра 2006. године.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од липовог дрвета је дјело непознатог аутора, а обновљен је 1997. године. Иконе је осликао сликар Субановић, а нема података одакле је овај сликар. При храму се чувају старе иконе из 1906. године и то: Светог Симеона Богопримца, Светог Великомученика Димитрија и Светог Великомученика Георгија.

Матичне књиге: Све књиге вођене прије Другог свјетског рата запалиле су усташе 2. јануара 1945. године, када су упале у село и побиле нејач и оштетиле парохијски дом. Матичне књиге крштених, вјенчаних и умрлих постоје од 1945. до 1949. године и од 1956. године до данас. Одузете матичне књиге за период 1946-1956. нису никада враћене.

Црквени и културни живот: При храму, од августа 2009. године, постоји Коло српских сестара са 11 чланица које се највише ангажовало на прикупљању помоћи за колективни смјештај у Доњим Кладарима. Светосавска омладинска заједница је основана 31. јула 2009. и броји 36 чланова. Бави се одржавањем храма, фолклором, организовањем прославе Божића и Васкрса, као и помоћи болесницима.  

Црквене зграде: Парохијски дом је грађен од 1975. до 28. новембра 1976. године када је завршен, а димензије објекта су 11,28 х 10,85 метара са спратом. Поред храма је 2006. године саграђен објекат димензија 14,2 х 5,2 метара и у њему се налази сала за народ и просторија за продају и паљење свијећа. Освећен је приликом стогодишњице храма 2006. године.

Гробље: У Милошевцу постоји само једно гробље које има најстарије сачуване споменике, старе око 300 година, а налази се уз порту.
На храму са лијеве стране налази се спомен-плоча са именима добротвора Симе Тадића и Тоше Чичића који Црквеној Општини Милошевац дароваше 100 дунума земље. На десној страни је плоча на којој пише: „1906. године у славу Божију и част Св. Николе подиже се овај храм, а освети га Епископ Григорије Живковић; 1980. уз помоћ Божију се реновира, а освети га Епископ Василије Качавенда, а кумова Стојан Герић; 2006. године поводом стогодишњице извршено је реновирање храма кога освети Епископ Василије Качавенда, а кумова Петар М. Пејчић“
У порти је подигнута спомен-плоча на којој стоји натпис: „Свим Милошевљанима, који живот свој дадоше у минулим ратовима за крст часни и вјеру православну“.

Свештенство: Први свештеник био је Милошевљанин Коста Поповић и његов брат Марко Поповић који је службовао у Крушковом Пољу. Они су сахрањени у милошевачком гробљу. Затим су служили: Душан Поповић (не зна се гдје је сахрањен), Стево Поповић (који је био родом из Модриче), Ђорђе Лукић (родом из Обудовца), монах Василије, Симо Јевтић (који је имао психолошких проблема), Јован Корљилов - Рус, Цвијетин Стевић, Душан Поповић (који је најдуже службовао у Милошевцу, родом из Обудовца, био  је архијерејски намјесник, упокојио се 15. јануара 1974. године и сахрањен је у Милошевцу), Урош Тодоровић (1974-1985), Ђоко Лазић (од 1985. до данас) и Миодраг Тошић (1994-1998).
 
Ктитори, приложници и добротвори: Симо Тадић и Тошо Чичић. Приликом освећења кумовали су: Стојан Герић, Петар М. Пејчић, Драган Ђ. Тешић, Гавро Пандуревић, а помогла је значајно и Скупштина Општине Модрича.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Ђоке Лазића од 31. децембра 2012. године; Ђорђе Нијемчевић, Сто година цркве Св. Николе у Милошевцу, Бања Лука-Београд 2007.


Парох: Ђоко Лазић рођен је у Тутњевцу 3. априла 1955. Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крка завршио је 1975. Дипломирао је на Православном богословском факултету 1981. Рукоположен је у чин ђакона 12. августа, а у чин свештеника 14. августа 1983. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Василије Качавенда.  Одликован је  чином протојереја-ставрофора 2006. године одлуком Епископа зворничко - тузланског  Г. Василија  Качавенде.  Златном епископском граматом  одликован је 18. септембра 2011. Говори њемачки (Колегијум Палатинум у Хајденбергу) и руски језик. Ожењен је супругом Ружицом и има троје дјеце: Будимира (1984), Госпаву (1986) и Александра (1993).

Thursday the 17th. Affiliate Marketing.