Парохијe модричкe (Модрича)


Парохијска Црква Успења Пресвете Богородице: Градња једнобродног храма је започета 10. маја 1914. године. Темеље је осветио Митрополит дабробосански Петар Зимоњић 28. јуна 1914. године. Храм димензија 20 х 14 m саграђен је од камена, покривен бакром и има куполу и звоник са три звона. Храм је освећен 1921. године, али се не зна ко је извршио освећење.
Постоји предање да је у Модричи прије овога постојао храм из 1841. године у Српској Вароши, недалеко од садашњег храма. Могуће, да је то била црква брвнара. На том мјесту је 1855.  године саграђен храм од камена у вријеме свештеника Ђорђа Поповића. Данас су од тога храма сачувана два камена са натписом који потврђује да га је 1855. године подигао свештеник Ђорђе Поповић. На истом мјесту, када је тај храм дотрајао, подигнута је 1890. године капела која је служила до подизања садашњег храма.   
Данашњи храм је запаљен од стране муслимана у мају 1992. године у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату и тада су остали читави само зидови. Обновљен је у потпуности. Обновљени храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 26. октобра 1997. године.
Храм је сачувао крст са храма, кандило које је приложио храму Мујстан Бег Градашчевић и двери старе око 600 година, а све је дато у Музеј Епархије.

Црквена умјетност: Храм је живописао секо техником од јуна 2004. до априла 2005. године Теодор Кесић из Београда са помоћницима Ненадом Тошићем и Славишом Николићем. Иконостас од храстовог дрвета израдио је Перо Николић из Крушковог Поља код Шамца. Иконе је осликао Јово Гујић.

Црквени и културни живот: При храму дјелује хор „Благовјесник“ основан 2012 године. Светосавска омладинска заједница основана је 2006. године. Најзначајније акције које спроводи су хуманитарног карактера, али радили су и на уређењу гробља у Модричи и организују поклоничка путовања.
Матичне књиге: Датирају од 1956. године. Треба поменути да се при храму чува Минеј из 1860. године, Типик из 1860. године, Служебници из 1900. године. Постоје и још неколико књига које датирају са почетка XX вијека. На овим књига могу се наћи и записи из периода настанка књига, али их је потребно стручно палеографски и детаљно обрадити.

Црквене зграде: Првобитни парохијски дом подигнут 1961. године у потпуности је порушен у мају 1992. године. Приликом обнове храма подигнут је и нови Светосавско-парохијски дом површине 500 m², са продавницом, канцеларијама и нартексом за паљење свијећа.

Гробље: У Српској Вароши се налази старо гробље са најстаријим очуваним споменицима из 1847. године. У Модричи се налази и Ново градско гробље, оформљено 1986. године.
На храму се налази спомен-плоча са натписом када је храм подигнут, разрушен, обновљен  и поново освећен, а постављена је 1997. године.   
У порти се налази и споменик погинулим борцима у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995, а подигла га је породица Миросављевић 1999. године.

Свештенство: Први свештеник за којег се зна је Ђорђе Поповић који се помиње приликом изградње храма 1855. године. Послије њега не може се хронолошки конструисати ко је када службовао, али се зна за сљедеће свештеномонахе на овој парохији: Стево Поповић (службовао до 1953), јеромонах Сава Дражилов, Миломир Миловановић (од 1961), Драго Миловановић, Будимир Анђелић (од 1966), јеромонах Атинагора Миланковић (до 1968), Миленко Сердаревић (1968-1971), Тешо Спасојевић (1971-1979), Урош Милошевић (опслужује као парох милошевачки 1979-1980), Богдан Тодић (септембар 1980-2011), Перо Танацковић (од 1995. као други парох модрички), Горан Пањков (као парох трећи модрички, од септембра 2010), Синиша Лазић (као парох четврти модрички, од августа 2011).
Ктитори, приложници и добротвори: Обнову храма су највише помогли Рафинерија уља „Оптима“ из Модриче, Оштина Модрича и Предузеће „Осми септембар“.

Извори и литература: Исказ јереја Горана Пањкова од 31. децембра 2012. године.


Филијални храм у насељу Вишњик (предграђе Модриче): Храм Покрова Пресвете Богородице је једнобродна грађевина. Градња храма је започета 1. децембра 2004. године према пројекту Бироа „Астра план“. Темеље је осветио 15. октобра 2005. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 26 х 14 метра, покривен је бакром, има пет купола и звоник висок 48 метра са једним звоном. Освећење храма је извршио Патријарх Иринеј 9. октобра 2011. године, уз саслужење Епископа зворничко-тузланског Василија, будимљанско-никшићког Јоаникија и викарног Епископа моравичког Антонија.

Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је израдио Александар Нинковић из Модриче. Иконе је осликала Нина Петковић из Модриче.

Свештенство: Храм опслужују пароси модрички.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Пере Танцковића од 31. децембра 2012. године; «Посјета Патријарха Иринеја и освећење храма у Вишњику», часопис архијерејско намјесништва брчанског, 2011.


Филијални храм у насељу Добриња: Храм Светог великомученика Пантелејмона је једнобродна грађевина. Градња храма је започета 2. априла 2004. године према пројекту Пројектног бироа „Атра план“ из Брчког. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 14. септембра 2008. године. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 24,5 х 11 m, звоник и купола покривени су лимом, а лађа цријепом и има једно звоно. Храм је осветио Епископ Василије 28. октобра 2012. године.  
У овом насељу налази се становништво које је протјерано са својих огњишта из 17 општина у Босни и Херцеговини. Изразили су жељу да подигну храм у којем ће се сви окупљати и то су и учинили уз благослов Епископа Василија, а трудом и залагањем проте Богдана Тодића и јереја Синише Лазића, у чије вријеме је храм завршен и освећен.
Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас од ораховог дрвета израдио је Витомир Марковић из Укринице код Теслића. Иконе на иконостасу осликао је Слободан Јанићијевић из Јагодине.
Ктитори, приложници и добротвори: У изградњи храма је учествовало цјелокупно становиштво уз предсједника Грађевинског одбора Косту Лазића, који је одликован Орденом Краља Милутина од стране Св. Архијерејског Синода, а на предлог Епископа Василија. На освећењу, храму је кумовао Недељко Ковачевић, а кум иконостаса био је Алекса Ристић.
 
Извори и литература: Исказ јереја Синише Лазића од 31. децембра 2012. године.


Парох: Перо Танацковић, рођен је у Сапни 12. августа 1963. године. Богословију Светог Светог Саве у Београду завршио је 1984.  године. Рукоположен је у чин ђакона 15. фебруара, а у чин свештеника 16. фебруара 1986. године. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Василије. Одликован је чином протојереја-ставрофора 2011. године од стране Епископа Василија. Ожењен је супругом Митром и има двоје дјеце: Рада (1987) и Александар (1991).

 



Парох: Горан Пањков, рођен је у Добоју 14. новембра 1984. године. Богословију Светог Петра дабробосанског у Фочи завршио је 2003. године. Дипломирао је на Московској духовној академији 2007. године. Рукоположен је у чин ђакона 4. септембра, а у чин свештеника 5. септембра 2010. године. Рукоположење извршио Епископ зворничко-тузлански Василије. Ожењен је супругом Теодором. Говори руски језик.


Парох: Синиша Лазић, рођен је у Брчком 4. јула 1983. године. Богословију Светог Саве у Београду завршио је 2002. године. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 2008. године, на тему педагошко-дидактички приказ ввјерске наставе у Републици Српској код проф др Драгомира Санде. Студент је магистарских студија Богословског факултета у Београду. Рукоположен је у чин ђакона 22. маја, а у чин свештеника 24. маја 2011. године. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије. Ожењен је супругом Слађаном и има кћерку Аницу (2012). Служи се њемачким и енглеским језиком.


ИНТЕРНЕТ ПРЕЗЕНТАЦИЈА

Храма Успења Пресвете Богородице

http://crkvamodrica.com/

Thursday the 17th. Affiliate Marketing.