Парохија новоградска (Нови Град код Оџака)


Парохијска Црква Св. aпостола Петра и Павла: Градња једнобродне цркве димензија 21 х 13,5 метара започела је 1935. године, а завршена је и храм је освештан 1938. (1939?) од стране Епископа Нектарија Круља. Саграђена је од ситне цигле, има звоник, пет купола, три звона и покривена је бакром. До средине XIX вијека нема помена о постојању богомоље направљене од чврстог материјала. Прва црква је подигнута 1854. године у облику куће са димњаком ради тога да не иритира турску власт. Ова црквица је освештана 1856. од стране дабробосанског митрополита. Храм из 1939. године је оштећен и оскрнављен у Другом свјетском рату, а генерално је обновљен и освештан од стране надлежног архијереја 5. септембра 1982. године. У посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату унутрашњост цркве је доживјела оштећења од гелера ручних бомби и пушчаних метака хрватских снага. Војска Републике Српске је погодила звоник тенковском гранатом јер је положај користио непријатељски снајпер.

Црквена умјетност: Није живописана. Иконостас је од мермера, а иконе је радио Петар Билић из Београда.

Матичне књиге: Крштених од 1899, вјенчаних од 1901, умрлих 1901. Одузете су за период од 1941. до 1956, али још увијек нису враћене.

Црквене зграде: Светосавски дом на три етаже је површине 120 m2, није завршен до краја.

Гробље: Налази се на магистралном путу Оџак-Брод. Датира из друге половине XVIII вијека. У порти храма је подигнут споменик свим српским жртвама протеклих ратова залагањем мјештана Новог Града и Врбовачког Липика. Освештао га је 31. јула 2011. Епископ зворничко-тузлански Василије.

Свештенство: Памте се у ранијим временима сљедећи свештеници: Којо „Крајишник“, Јово Онтић (из Дугог Поља), Димитрије Блажић (поп Мито), поп Томо који је „писао краснописом“, поп Јован Ристић (његов отац Симо Ристић је служио у Гнионици, протјеран је у Србију 1876-1877. године), Мирко Микулић (заслужан за подизање цркве, пензионисан је 1953. године), Михајло Ристић, администрира неко вријеме игуман Софроније Ракетић, Јован Јовић (напустио је 1969. парохију и отишао је код епископа американско-канадског Диониисија Миливојевића), затим администрира до 1970. Серафим Љубојевић, опет долази игуман Софроније, па слиједе до данашњег дана: Недељко Поповић, Недељко Митровић, Јово Марковић, Видоје Лукић, Перо Танацковић и Ненад Тојић.

Ктитори, приложници и добротвори: Миле и Љубица Станковић, Дамир и Викторија Станковић, Бранко и Јелка Ђаковић, Раско Калабић.

Извори и литература: Исказ јереја Ненада Тојића од 30. децембра 2012. године.



Филијални храм у Гнионици (Гнионица код Модриче): Једнобродна Црква Силаска Св. Духа на апостоле (Духови, Св. Тројица) димензија 7 х 5 метара почело је да се подиже на темељима старе капеле 1997. године. Градња је завршена, а храм је освештан 18. јула 1999. од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског господина Василија. Грађен је од ситне цигле, покривен је цријепом, има једно звоно. На мјесту садашњег храма постојала је старија црква од тврдог материјала , тзв. „Шеперуша“, а по предању постојала је и црква брвнара из 1802, која је обнављана 1924. и 1944. године. У ратовима није страдала, ионако је била у запуштеном стању.  

Црквена умјетност: Храм није живописан, а има иконостас од храстовине који је радио Перо Николић из Крушковог Поља. Иконе је сликао Јово Гујић из Модриче.

Гробља: Капела се налази у самом гробљу које датира из друге половине XVIII вијека. Године 1998. подигнута је спомен-плоча борцима из Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. године.  

Ктитори, приложници и добротвори: Васо Башић, Ристо Башић, Васо Даниловић, Марко Ружичић.

Извори и литература: Марко Ружичић, Гнионица кроз вијекове...; Исказ јереја Ненада Тојића од 30. децембра 2012. године.



Филијални храм у Гнионици (Гнионица код Модриче); Црква Св. Великомученика цара Лазара: У Гниониции је била црква Св. цара Лазара Српског која је освештана 28. јула 1991. године од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Г. Василија. Кум на освећењу је био Марко Ружичић. Кумови темеља су били Раде и Љубица Ракић из Гнионице, а темељи су освештани 7. августа 1988 .године. Дародавац звона била је Анка Јошавац. Сви ктитори су из Гнионице. Ова црква је минирана и срушена 1992. године. Градња садашње једнобродне цркве димензија 21 х 10,5 метара започета је 1993. године, а темеље је 17. октобра 1993. освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије. Црква је у изградњи. Од грађевинског материјала се користе ситна цигла и бакар, а има једна купола и једно звоно. Пројекат је прекопиран са храма у Какмужу. Због великих димензија које су изабране храм и даље није завршен и изградња тече веома тешко. Богослужења се врше у храму.

Гробље: Горепоменуто. Постоји споменик подигнут борцима и цивилним жртвама Гнионице, подигнут 2008. године.

Свештенство: Осим новоградских свештеника служио је још Драгомир Радоњић из Дугог Поља.

Ктитори, приложници и добротвори: Васо Башић, Васо Даниловић, Марко Ружичић.

Извори и литература: Марко Ружичић, Гнионица кроз вијекове, Модрича 2012; Исказ јереја Ненада Тојића од 3о. децембра 2012.  године.


Филијални храм у Вукосављу: Једнобродна Црква Св. Василија Острошког димензија 17 х 11 метара почела је да се гради 1999. године. Темеље је освештао 15. новембра 2003. године Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије. Подиже се од ситне цигле, а дио је покривен меким алуминијумским лимом и има једну куполу и једно звоно на помоћном звонику. Поред ове цркве 2006. је подигнута помоћна црква брвнара, димензија 8,5 х 6,5 метара за рекордних 20 дана, а покривена је теголом. Градња је трајала од 18. децембра 2006. до 6. јануара 2007. године.

Гробље: Користи се гробље у Модричи и Новом Граду. Поред цркве са десне стране налази се споменик погинулим борцима из Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995.

Свештенство: Перо Танацковић, Ненад Тојић.

Црквени и културни живот: Коло српских сестара и Светосавска омладинска заједница су основани 2007 године.

Ктитори, приложници и добротвори: Владо и Љубица Катанић, Владо Чупић.

Извори и литература: Исказ јереја Ненада Тојића од 30. децембра 2012. године.


Филијални храм у Јошави: Једнобродна Црква Св. Великомученице Марине димензија 14 х 7,5 метара почела је да се подиже 2000. године, када је темеље освештао Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије. Градња је завршена 2002. године, а освећење храма је обавио надлежни архијереј. Грађен је од ситне цигле, покривен бакром и цријепом, има звоник и једно звоно.

Црквена умјетност: Дјелимично је живописан, а живопис је радио Горан Пешић. Иконостас од храстовине је урадио Перо Николић из Крушковог Поља. Иконе је сликао Јово Гујић из Модриче.

Гробља: Старо гробље је из друге половине XVIII вијека, налази се на обронцима Вучјака, а Ново гробље је поред пута и засновано је 2003. године. Са десне стране улазне капије у порту налази се споменик погинулим борцима и цивилима у Одбрамбено-отаџбинском рату 1992-1995. Подигли су га мјештани Јошаве.

Свештенство: Новоградски свештеници и Драгомир Радоњић из Дугог Поља.
Ктитори, приложници и добротвори: Радивоје Марковић, Мићо Стевановић, Зоран Марковић, Владо Стевановић.

Извори и литература: Исказ јереја Ненада Тојића од 30. децембра 2012. године.


Филијални храм у Горњем Свилају: Једнобродна Црква Вазнесења Господњег димензија 16 х 7,5 метара почела је да се гради 1979. године. Није освећивана. Грађена је од цигле и покривена бакром. Око подизања храма се трудио (рашчињени) свештеник Недељко Поповић. Мјештани су га примили и подржали у градњи храма. Подигли су чак и парохијски дом. Свештеник се упокојио 1998. године. Храм је порушен у посљедњем рату. Црквено звоно се налази код Пере Зечевића у Броду.

Гробље: Налази се на узвишењу Кадар, датира из XVIII вијека.

Извори и литература: Исказ јереја Ненада Тојића од 30. децембра 2012. године.

 



Парох: Ненад Тојић рођен је у Тузли 2. октобра 1977. Богословију Св. Три Јерарха у манастиру Крка завршио је 1998. године у Фочи. Дипломирао је на московској Духовној академији 2008. Рукоположен је у чин ђакона 7. марта а у чин свештеника 12. марта 2005. од стране Његовог Преосвештенства Епископа зворничко-тузланског Василија Качавенде. Говори руски језик. Ожењен је супругом Слађаном и има дјецу: Сару (2005), Ану (2008) и Уроша (2012).

Saturday the 24th. Affiliate Marketing.