Парохија шамачка (Шамац)



Парохијски Црква Светог великомученика Димитрија: Градња једнобродног храма је започета 17. јуна 1925. године. Темеље је осветио 17. јуна 1925. године јереј Димитрије Димитријевић, изасланик Епископа шабачког Михаила, адиминистратора Епархије зворничко-тузланске. Храм је саграђен од ситне цигле, димезија 18,18 х 16,3 m, покривен бакром, са три куполе (једном централном и двије мање). Звоник димензија 12 х 12 m, висине 37 m, са четири звона је одвојен од храма и осветио га је Епископ Василије 8. новембра 2007. године. Храм је осветио Епископ зворничко-тузлански Нектарије 12/25 новембра 1934. године.
Нешто источније од садашњег храма постојао је стари храм и он је направљен тако што је на зграду старе српске школе дозидан храм 1882. године.
Земљиште површине око 40000 m² је поклонила Мара Алексић за покој душе свога супруга, а данас је то шамачко гробље на коме је била саграђена капела која је срушена 1992. године.
Данашњи храм је током Одбрамбено-отаџбинског рата оштећен гелерима од граната и мецима, испаљеним од стране хрватске војске из Хрватске и муслимана из околине. Храм је обновљен 1998. године, када је обновљена фасада, постављен нови под са гријањем и гранитом и храм је фрескописан.


Црквена умјетност: Храм је живописао  од 2009. до 2012. године Никола Ђуровић из Београда, на сувом малтеру. Иконостас у дуборезу од ораховог дрвета израдили су Симо и Ђорђе Крстановић, према нацрту архитекте Богдана Ђукића из Тузле. Старе иконе на иконостасу је осликао сликар Роман Петровић из Сарајева. Нове иконе на иконостасу је осликао Никола Ђуровић из Београда.

Црквени и културни живот: При храму од 1994. године постоји хор „Херувими“, чија је Крсна слава Свети Василије Острошки. Хор води наставник Радо Босић. Хор је 2012. године освојио златну медаљу на смотри хорова током Мајских духовних свечаности у Бијељини.
Коло српских сестара „Косовка дјевојка“ основано је 1993. године, а предсједница кола је Ђурђина Босић. Светосавска омладинска заједница је основана 2008. године и своје активности везује за организацију духовних трибина и хуманитарних акција. Српско соколско друштво  „Свети Василије Велики“ је основано 1993. године под старјешинством свештеника Јове Лакића. Његују старе традиционалне вјештине, а од 2010. године при друштву је основана и иконописачка радионица.

Матичне књиге: Крштених од 1879. до 2012. године (недостаје период 1948-1952), књиге вјенчаних од 1884. до 2012. године (недостају за периоде 1913-1917 и 1948-1952). Након Другог свјетског рата комунистичке власти су их однијеле и нису све враћене, а зато и недостају за поједине периоде. Треба нагласити да се у храму посебно чува Јеванђеље штампано у Русији и плаштаница из 1939. године.

Црквене зграде: Парохијски дом површине 200 m² је грађен од 1968. до 1970. године.

Гробља: Гробље у Шамцу са најстаријим споменицима из XIX вијека, у Шкарићу са споменицима са почетка XVII вијека, у Доњој Дубици са споменицима из XVIII вијека и у Трњаку са споменицима из XIX вијека.

Свештенство: Јаћим Стефановић (опслуживао шамачку парохију као црквински парох), Ђорђе Стефановић (око 1883), Ђорђе Петковић (од 1983), Тошо Ђокић (до 1896), Стеван Поповић (1896-1902), Димитрије Димитријевић (1902-1933), Светозар Поповић, Војислав Гајић, Страхиња Свитлић (1938-1939), а након Другог свјетског рата опслужује Светозар Лазаревић из Црквине, Димитрије Блажић, Стојан Тасић (1950-195¬?), Софроније Ракитић (1968-1970), Милан Пајкановић (1970-1975), Ђоко Јовић (1975-1980), Драган Каиновић (1980-1991), Јово Лакић (од 1991), Миодраг Стевановић (од 2012).

Ктитори, приложници и добротвори: Мара Алексић и Тошо Ставрић.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Јове Лакића од 31. децембра 2012. године.



Филијални храм у селу Доња Дубица код Шамца: Храм Успења Пресвете Богородице је једнобродна грађевина. Храм је саграђен од ситне цигле, димензије 7,86 х 20,5 m, покривен цријепом и лимом и има звоник. Храм је 1911. године осветио Митрополт зворничко-тузлански Иларион Радоњић.
Храм је три пута рушен: 1914, 1941. и 1992. године. Посљедњи пут су га запалиле усташе потпомогнуте муслиманима, а тада су спаљена и села Дубица, Трњак и Струке. Храм је обнављан у приоду 1995-2011. године, када га је поново осветио Епископ зворничко-тузлански Василије.
На храму се налази спомен-плоча постављена приликом прославе стогодишњице храма, у спомен 750 побијених парохијана у Другом свјетском рату, а од тога 333 дјеце испод 15 година старости.


Црквена умјетност: Храм није живописан. Иконостас је израдио неки Боро из Чачка.

Црквене зграде: Парохијски дом је срушен до темеља 1992. године.

Свештенство: Јован Ристић (око 1874), Марко Боројевић (око 1848), Михаило Ристић (од 1911), Драган Каиновић (1911), Јово Лакић (од 1991), Миодраг Стевановић (од 2012).

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Јове Лакића од 31. децембра 2012. године; Милан Љ. Боројевић, Срби у паклу усташког геноцида (Доња Дубница 1941-1945), Београд 1999; Милан Љ. Боројевић, Хроника села Доња Дубница, Београд-Шамац 2005.


Филијални храм: Храм Покрова Пресвете Богородице је једнобродна грађевина у селу Српска Тишина код Шамца. Градња храма је започета 2004. године према пројекту инжењера Радослава Прокића. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 12. априла 2004. године. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 9 х 14,5 m, покривен је лимом и има куполу и звоник са једним звоном. Храм је осветио Епископ Василије 22. јула 2007. године.
Земљиште за нови храм површине 6022 m² приложио је Симо Дакић из Шамца.

Црквена умјетност: У храму је осликана олтарска апсида и доњи јужни и сјеверни дијелови. Фрескопис је радио Никола Ђуровић из Београда. Иконостас од храстовог дрвета је у дуборезу израдио Драган Петровић из Београда. Иконе је осликао Никола Ђуровић.

Гробља: Гробље са најстааријим споменицима из XVII вијека налази се у Шкарићу.
 
Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Јове Лакића од 31. децембра 2012. године.



Филијални храм на гробљу у Шамцу: Храм Светог великомученика Лазара и светих српских новомученика је једнобродна грађевина. Градња храма је започета 1993. године према пројекту архитекте Бранка Пешића из Београда. Темеље је осветио 8. новембра 1993. године Епископ зворничко-тузлански Василије. Храм је саграђен од ситне цигле, димензија 7,1 х 7 m, покривен је цријепом и лимом и има куполу и звоник на преслицу са једним звоном. Храм је осветио Епископ Василије 8. новембра 1994. године.
Прије овога храма постојао је храм на гробљу срушен 27. јануара 1992. године.



Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Јове Лакића од 31. децембра 2012. године.

 



Филијални храм у селу Гребнице код Шамца: Храм Светог Василија Острошког је једнобродна грађевина. Градња храма је започета 11. јула 2008 године према пројекту грађевинске фирме „Перић“ из Бијељине. Темеље је осветио Епископ зворничко-тузлански Василије 26. октобра 2008. године. Храм је саграђен од ситне цигле, покривен лимом, има куполу и једна звоник, а градња још није завршена.
Изградњу су највише помогли Скупштина Општине Шамац и предсједник Грађевинског одбора Ђоко Видаковић.

Гробље: У засеоку Брвник је старо гробље из XIX вијека и ново гробље у Гребницама.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Јове Лакића од 31. децембра 2012. године.



Капела: Храм посвећен Усјековању главе светог Јован Крститеља је једнобродна грађевина у селу Писари код Шамца. Градња храма је започета 2004. године према пројекту архитекте Љубише Фолића из Београда. Темеље је осветио 14. априла 2004. године протојереј Јово Лакић. Храм је сазидан од ситне цигле и сиге и димензија је 6,28 х 2,84 m. Капелу је осветио архијерејски намјесник брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић 11. септембра 2004. године.
На капели се налази спомен-плоча са именима 16 бораца и једне цивилне жртве Одбрамбено-отаџбинског рата 1992-1995. године.

Црквена умјетност: Капелу је осликао професор Слободан Јанићијевић из Београда уз асистенцију проте Јове Лакића.

Извори и литература: Исказ протојереја-ставрофора Јове Лакића од 31. децембра 2012. године.


 

Архијерејски намјесник
Протојереј - ставрофор Јово Лакић

Парох: Јово Лакић рођен је у Шпионици 24. децембра 1959. Богословију Св. Арсенија Сремца у Сремским Карловцима завршио је 1979. Академију за конзервацију и рестаурацију икона и фресака завршио је 2009. Рукоположен је у чин ђакона  21. новембра,  а у чин свештеника 23. новембра 1980. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г. Василије Качавенда. Одликован је чином  протојереја-ставрофора  28. априла 2008. С обзиром да се бави иконописом и живописом,  насликао је  икону Св. српских новомученика Јасеновачких, као и мученика Св. Јована Књажева, Руса кога су звјерски убиле усташе у Другом свјетском рату. Ожењен је супругом  Симаном и има троје дјеце: Мару (1982), Перу (1983) и Михаилу (1990).

Улица Цара Душана 25

mob. +387 65 987 839   
tel. +387 54 621 420

Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.">Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

 



Парох: Миодраг Стевановић рођен је у Брчком 1. октобра  1973. Богословију Св. Кирила и Методија у Призрену завршио је 1994. Студира на Православном богословском  факултету Св. Василије Острошки у Фочи. Рукоположен је у чин ђакона 1. јуна, а у чин свештеника 4. јуна 1995. Рукоположење је извршио Епископ зворничко-тузлански Г.  Василије Качавенда. Говори њемачки језик. Ожењен је супругом Сузаном и има дјецу Михаила (1996) и Немању (1999).

Saturday the 24th. Affiliate Marketing.